Još se nisam ni okrenula,
već sam grešnik smrtni.
Nisam molitvu spomenula,
već tu ljulj mi cvate vrtni.
Ne razdirem bijele haljine
nego nježan kamen param.
Stiže zvuk mi neki iz daljine,
to je onaj vihor kojega varam
da sam normalno postupila
i to me kopka, boli najviše.
Dušu moju naglo je uputila
samo jedna mala kaplja kiše
zbog koje sam oborila čelo
da mi lahor kosu baci preko,
na kamenje mokro i bijelo
pa se vihor povukao meko,
a iz kaplje prelila se duga,
stigla ravno meni u zjenice.
Presijavala se modra pruga
sve do planinske ledenice.
28.04.2014. 21:59
Nema komentara:
Objavi komentar