Ja još moram mnoge retke provjeriti,
ne dostižem se nagledati slavlja;
mozak mi se željan provjetriti,
a stara se ljubav moja javlja.
Ovoga puta ne pjevam o ptici
koja mirno već je odbjegla na spavanje.
Red je progovoriti o drhtavici
dok po tiho umiva me isparavanje
različitih, sasvim novih uspomena,
nekih ustrajalih stihova i redaka,
zalijepljena duga pisma snena
koja nalazim na policama predaka.
Mnogi listovi još nisu otvoreni,
neke stranice su već u raspadu,
a i pridjevi su neki krivotvoreni.
Spisi moji vape dobru razradu.
Nikad moji omoti neće biti savršeni
kao što su prekrasne mi teme i motivi.
Nikad neće spisi biti završeni,
čak ni dragi Bog se tome ne protivi,
štoviše, od Tvorca sve mi je poteklo,
sva ta patinasta stara pisma,
iako se možda tako ne bi reklo
jer mi slova nisu uvijek propisna.
Samo jedna omotnica sasvim nova
leži pokraj hrpe ukoričenih stranica;
ima nekoliko ravnih, čistih listova
i drži ih skupa samo neka špranjica.
Gore piše moje ime, meni je upućena
i još je za sada nisam niti otvorila
jer već dobro znam da je tu umućena
ona tema kojom duša je prozborila
već na samom patinastom predslovlju
kojim počela je stvarati se knjižnica.
Ostavljam to pismo na prijestolju,
jer je sama ljubav ova moja riznica.
09.06.2014. 23:51
Nema komentara:
Objavi komentar