subota, 14. lipnja 2014.

Vodeni duh



Sada spoznala sam preko svoga mjerja
da sam našla puno braće i sestara
koji nisu slobodni od praznovjerja
koje mene upornošću ponekad obara

i sva sreća je da ne mogu propasti
jer sam Bogu svome ja omililila
pa od Njega dublje ne može se pasti
i do raja svoga opet sam zakrilila.

Ispovijedam se za sve oproštaje
koje najteže je sebi samome udijeliti.
Ove rajske niti stvaraju naraštaje
kakvi nikada se neće podijeliti

nikome drugome pod ovom kapom,
nebeskom i tako Bogu dragom.
Predajem se pred nečujnim slapom
koji nedavno je dopro pragom.

Sad mu voda tiha se razbistrila
pa se slijeva preko mahovine
kao da je davno nekada zaiskrila,
sada već je stigla i pod lapove.

Ne brini se, stado malo,
ima tko za tebe moli.
Ima strasti mutno kalo,
ima staza, puna boli

koja nije tvoje nasljeđe i osobina.
Tebi predano je poletjeti
jer ti Duh je tvoja osovina.
Nemoj znati, nemoj htjeti

pobijediti se i prerasti
jer već Bog te sveti je uslišio.
Oblaci su ovdje tmasti,
a tebi se kumir kalni prišio.

Tiho.Voda tiha brege dere,
slava Boga mahovinom putuje.
Gledaj samo da te ne ispere
jer već rajska straža tu je.
14.06.2014. 10:44




Nema komentara:

Objavi komentar