Što bih drugo radila jutrima u koru
silnih mladih ogladnjelih ptičica,
zašto ne bih virkala na prozoru
i osluškivala mnoštvo njinih pričica.
Na daski se je zadjela jedna pčela,
onesviještena od zraka punog vlage.
I ona je još od sparne noći vrela
pa joj smetaju magle s neba blage.
Nije mi uletjela, začudo, u stan
kao što pčele ovdje već običavaju.
Možda ju je prestrašio gromobran
ili moje ruke što nemir odražavaju.
Ne volim kad su tako umorne
kao da još nema za njih hraništa
i kad su prognoze tako sumorne,
nestalo je puno njihovih staništa.
Uskoro će tramvaji protresti
ovu zemlju, natopljenu krhkošću
i možda neću pčelu više sresti.
Poletjela je iznenadnom prhkošću.
25.05.2014. 05:53
Nema komentara:
Objavi komentar