Melodrama

Ah, reći ćeš, spustila si kiše

radi jedne ideje,

zbog hira, da ti diše

ptica tvoja sred aleje

i da stvoriš melodramu.

Jesam, znam, vrtovi su plodni

i stvaraju panoramu

pa stihovi lete neophodni.

Još mi samo nedostaje

pogled onaj prema zapadu,

ali zato ovdje zora postaje

i predskazuje mi nadu.

Tamo gdje se zora rađa,

tamo moje noći gledaju

kako postajem sve to mlađa,

što mi manje mira daju

žižci u okviru moga okna

koje nadvilo se nada mnom.

Dodiruje me staklenoga ognja

svaki titraj kao snom.

Da ja imam slikarskoga zvanja,

ne bih bila niti kao kist.

Nikakva ja nemam znanja,

to mi glas je, to je Krist

u kojemu sve se miče.

Dok po krovu škrapće,

svak odozgo žižak viče

što mi daha plamen šapće.

28.04.2014. 22:52