Okovana nada
Nisam predodređena da beskrajno ljubim,
nisam nevinašce siromašnoga duha koje sluša.
Čak i kada iskreno sve svoje ti ponudim,
izlazi samo povreda zbog koje pati tvoja duša.
Znam u sebi ljubav, vidim nevinost i prepoznajem,
ona negdje u meni se predstavlja i njenim te očima nazirem
pa prema tome čeznem je dati, ali se često pokajem
jer ono što iziđe samo su moji grijesi od kojih nespretno zazireš.
Nisam imuna na ovaj svijet i ne mogu pobjeći odavde
jer me postavi Gospodin čvrsto u moju luku.
Ja sam vezana kao bolesnik za okove zemaljske pravde
koja loša je, loša i čvrsto me vuče za ruku.
Zato ne mogu s tobom vrtove rajske plijeviti
nego samo gledam iz daljine i polako učim.
Možda se za ovaj svijet ipak uspijem zadjeviti,
možda nekome dolje Bog moj vjere poluči
preko moje žeđi za dalekim nevinstvom,
preko moje žeravice od Božanske ljubomore i jada.
Možda strasti moje zavladaju sestrinstvom.
Sigurno nije uzalud da ova duša toliko strada.
2210 1304
Nema komentara:
Objavi komentar