Smetalo

Smetalo

Neugledna ja, oštećena, ranjena

i mnoštvo brzoprolazećih

u mojemu postojstvu.

Pregažena sva, skamenjena

od prelivenih izlazećih

uzroka mojemu rastrojstvu.

Ne znam kako ne bih pomislila

o sebi je sam li tu, istinita,

ili u petama umova silnih.

O krivnji bih svojoj razmislila

kao da prešla me je vita,

sama sebi protivnik.

Bezbrižna ja, bezdušnoga

izgleda neke mrlje na putu,

zaboravljena

i upisana u memoriji Boga,

kome li sam smetalo u kutu,

predpostavljena.

2109  1613