Gledam malo što sam pročitala,
postala sam prekomplicirana,
još od onda kad je zora svitala
pa sam ostala izprovocirana.
Već je bijeli dan, već odmakao,
ja još uvijek ne znam pisati.
Kad mi neki oblak je uskakao,
nisam htjela samo zbrisati
nego porivima ne mogu odoljeti
da se nekako izrazim duševno
i sve mi više propast prijeti
jer za nekoga je možda ruševno
sve ono što na papir bacam;
i što više želim pojmove razčistiti,
to sve dublje ponoru koračam,
a ne mogu se od toga zaštititi.
I još mi nije nikada dovoljno
dušu bolje iz sebe izbacivati,
srce moje nije zadovoljno
što ne može bolje razlučivati.
Ne znam zašto tu se opravdavam
jer ne mislim s ovim prestati
pa niti svečano ne obećavam
da ću stihove izrestati;
to je samo moja tiha čežnja,
moje istraživanje, dio moga puta.
Odkinut ću malo toga svežnja,
kad pronađem gdje mi duša pluta.
04.06.2014. 16:33
Nema komentara:
Objavi komentar