Otopljene pahulje
Vele da su mi
okovali pamet,
da su neki lončići
polupani mi
omamljenoj,
opsjednutoj.
To je samo laki
namet
kojega Ti, Kriste,
podade mi.
Ja ponesoh njega u
spokoj.
Kome živim nego
Tebi,
kome ludim ili nosim
pokajanje?
Kad je bilo da nisam
zalutala?
Zašto sada mi se
snebi
svaka šuša i veliko
zvanje?
Sada opet sam se
sputala
pa će se zaboraviti
ili nove će se
propeti planine.
Neće biti puno
mojega
nego kako želiš Ti,
premilosrdno od
prvine
srce usred meka
snijega.
2608 2357
Nema komentara:
Objavi komentar