Obećanja

Obećanja

Proroče što žeđaš i kojega pljuju prijetnjama i kletvama;

Proroče u tišini pripremljenog već Ti odlaska,

dozivaš me kao jadnu, izabranu dušu k svojim letvama

i ne vidim Ti kapi krvi, samo tu je lica maska.

Ne osjećaš svoje tijelo, ne znaš ni za čavle, moj Proroče;

samo mene čekaš, samo meni još ostavljaš duga pogleda

na Tvoje zjene sakrivene, i na grč u kojem se koče

samo kapci Tvoji… kako da otopiš duše moje leda?

Ispod grča molitva… koje grijehe sada s mene skidaš,

koje riječi šalješ svome Ocu? Da li one opraštajuće?

Ne, Ti samo mene zagovaraš, ledeni se mač uz čelo kida

mojih prošnji, iskanja i molitava; sanje maštajuće.

I zbog toga još Te čekam da si patnju tu prekineš;

samo zato Ti još mene čekaš, samo zato slušam zov.

Kada ipak odeš, kada jednom donesem Ti pretiline,

ja ću Tebe saslušati. Ja ću Tebi otvoriti ovaj krov

pod kojim se prašina nakuplja, ali ne za dugo.

Malo radila sam i još manje slušala Te, čula.

Ipak si mi uslišao sve prošnje. Neću ništa drugo,

samo izvršiti jer sam obećanjem Ti odjeknula.

3008 2027