Ponekada dođe do
sanjanih rastanaka
pa čovjek doživi
završetak u samotnosti;
jošte živi, a
prošlost željna sastanaka.
Iz dna duše viču
stare, mrtve kosti
bivših
pokoljenja, traže oproštaja.
U srcu se tada
lome sve predaje
s nadom novih
naraštaja
kojima se uvijek
prednost daje.
Znam da se svetiš
do dalekih koljena
i da ćeš se
sigurno opravdati;
znam Te, Bože, i
svih onih korijena
prisjeti se što
si meni dati.
Presuda je tuđa,
a naša je volja,
ta, uvijek je
podložna bila.
Neka bude mir i
budućnost bolja
da bi trudnja se
isplatila
jer inače, čemu
sve...
da, sigurno je
ulog sjajan.
Kriste, pamtim
Te,
miris ovaj
zavičajan.
Primi od mojega tamjana,
primi od svojega
stvorenja,
sina pomazana, sanjana
i posveti njina
ostvarenja
pa me pusti niz
sve vodotoke,
vječne Tvoje
kraljevine,
da im najdivnije
grube sroke
ispjevam od
domovine.
2014-01-24 16:00
Nema komentara:
Objavi komentar