Možda misliš da sam te zaboravila
i da ne gledam te kao nekada
jer sam svoje zavjete ja popravila,
pustila da prošlost propada.
Možda misliš da je meni nešto novo
ovo proljeće o kojem sanjam
i da drugi neki žar je ovo
dok ja Istome se klanjam.
Moje misli tebe k meni nose,
često putuju kanalima
po kojima mi vrapci prose
pjevati analima
naših zajedničkih susreta,
oni zaista to čine:
neposredno prije uzleta
svrate u pličine
da pokupe moje pozdrave
i sve moje dobre želje.
Zatim odlaze u male, prave,
istinske visine velje.
Ne gledam ih kako žive,
samo vidim da me nose
na nebeske plodne njive
koje tragovi svi tvoji kose
koji doveli su mene dovde.
Znaj da ja sam u poslanstvu
i da pratim anđeoske horde
koje vraćaju me dostojanstvu.
28.03.2014. 04:44
Nema komentara:
Objavi komentar