Bor na vrhuncima

Ljubavi moja, živote moj

Ne znam, živote moj, kao uspravan bor u vrtu našemu stojiš pored mene,

zašto nemir je moje drugo ime, zašto nemam vremena za raspredanje

jer ovo što uporno odmičem, a stalno mi smeta, mora meni osvijetliti sjene,

sve ono što zbog jednoga problemčića ne vidim; moje je zapovijedanje

neka se raščisti bilo kako ono što mi se pred nos nagurava.

Neka se isprazni preda mnom prostor da vidim što je preostalo

i tome čišćenju nikada kraja jer uvijek se nešto novo poturava.

Uvijek pronađem nešto što je samo za mene od Boga ostalo.

Ti si kao taj bor u planini visokoj, ti si tako miran i ponosan,

a ja se uporno pored tebe prema dolje pogibam i sva se krivim

od svojega vlastitoga tereta, žeđi i znatiželje, na pod rosan

i takva sretno kraj tebe u zajedništvu presvetome ipak živim.

Ne znam, živote moj, od čega se toliko uzdižeš, nije mi nikada jasno.

Samo nevinost tvoja se stalno predočava i uvijek se pred očima mi izprsi

pa nikada drugo do nevinosti ja ne vidim, u bilo koje doba neko krasno,

na bilo kojem pitanju, ti samo jedan odgovor imaš od kojega mi prolaze srsi.

Jedino po tome svome neznanju o višim stvarima, koje su tebi bliske,

znam da kod tebe pravo pravcato neznanje postoji o tome prašnome tlu

po kojemu se ja sagibam i, klanjajući se, obirem stijene skliske

i pobirem smeće i drač, i pijesak i zemlju crnu, i gustu mahovinu.

Jednaka je moja nevinost za tvoje vrhunce

tvojoj nevinosti i ponosu zbog moje niskosti.

To je jedini odgovor od kojega mi dopire sunce

ovamo dolje i daje mi s tobom ove sjajne u Kristu bliskosti.

2014-01-03 20:30