Besplatno za bogataše

Nisam nekako raspoložena za tužaljke,

ne znam zašto me napuštaju.

Zar bih morala lupati u udaraljke

da mi barem malo uspomena daju,

svojih vlastitih uspomena

kada mislilo se valjda da sam prebogata.

Eto, sada nema mi ni spomena

kada misle da sam kužna ili rogata,

samo zato jer se konačno

normalno prehranjujem.

Sjećanje je ubitačno

kojega ne stanjujem

jer je jako dragocjeno.

Bogataši me ne primaju više,

prilaze mi ucjenom;

čak i oni mi se usprotiviše

i ne daju mi ništa besplatno.

Od kada sam osiromašila,

za sve me traže srce zlatno

koje nikad nisam bila.

2014-01-09  18:05