Radni dan
Ne preostaje mi
nešto drugo nego zoru pogledati;
već je stigla, već
je meni osvanuo novi radni dan.
Nije problem kako mi
je sada pri duši. Želim znati
kako li ću smoći
snage da ostavim prokleti duhan.
To je želja za
životom i za zdravljem, to je nada.
Kad sam mogla
ostaviti ljude, neću valjda spasti
na te smiješne
ovisnosti, ne baš i upravo sada
kada spoznala sam da
mi snaga počela je rasti.
To bi bio jedan
dobar znak, jedna čvrsta točka
po kojoj bi
statistike zabilježile ovaj moj napredak.
Svi bi me pohvalili,
svi bi rekli da sam krotka
i da stoga nisam
luda nego samo malo napeta.
Hvala vama, psihijatri;
hvala vama, dobre sestrice.
Nitko ne zna lijeka
dati kao vi. Ipak nije jasno svima
kako i zašto sam
takav ovisnik, otkrila sam nehotice.
To je refleks
dojenčeta pa ja sada šopam se bombonima.
Osim toga, ne bi
bilo zgodno
da me zabilježe kao
umrlu zbog cigareta.
Tome sada nalazim za
shodno
ozbiljno odučiti se,
taj mi uzrok smrti jako smeta.
Neka kažu, Kriste
moj, da sam otišla zbog Tebe,
da zbog Tvoje
ljubavi ja živim, i to vrlo zdravo.
Uskoro ću iskati Te
da ublažiš lude moje potrebe,
uskoro ću tražiti
skrušeno ono što je stvarno pravo.
Ornamenti moje duše
vidljivi će postati,
iako ja statističke
podatke malo drugačije gledam;
srce puca uglavnom
kada mora stati,
ali radi Tvoje slave
i časti, nema smisla da se predam.
2208 633
Nema komentara:
Objavi komentar