Molitva noći
Sada čas je za Tebe,
moj dragi, neumorni Sivče;
sada Tebe molim zrno
jedno one ptičje pameti
za koju nikada nisam
bila zaslužna ja, Tvoje miljče,
nego uvijek si me
krio svima u oblačnoj zameti.
Bezvremena leta
Tvoga u nebesa od Tebe iščekujem
jer još ne zovem k
sebi Očevo poslanje koje ima za mene,
oprosti… i ne uzimaj
mi to u račune moje. Svašta čujem,
toliko me ophrvalo
premnogo darje, a nit’ jedne uspomene.
To je samo zato što
sam prišla malo više,
što Ti moja molitva
je prljava i blista,
puna sivog
presijanja od rosne Tvoje kiše.
Neka uza Te mi postane
opravdana i čista.
Do tri puta ja sam
krvi Tvoje napila se,
treći puta već je
bio strašan grijeh.
Previše Te žeđam pa
sam ranila se,
ali nije ništa; opet
stvara mi se osmijeh.
Poslušna sam, ali
povjerenje moje sve se više gubi,
strašnu sumnju nosim
k Tebi da me od nje riješiš.
Ovaj predmet
iskrsava stoga što Te ljubim
i što vidim da u
ovome se nikako ne griješi
jer mi dade da na
kilometar nanjušim ja skromno
ono u čemu sam
najstručnija, samo Ti to znaš.
Zato Te za mentalne
bolesnike molim pomno;
ako hoćeš, daj mi
kruh taj ako meni pripada.
Pokaži samo onu
točku meni
koja smeta mojem povjerenju.
Neću doći zauvijek
jer sam mjesečar ja
sneni.
Ti si meni i bez
toga jedini moj lijek.
To Te molim, Kriste
moj, kada bude čas.
Vrati meni radost
svoga spasenja,
vrati meni sve što
imam: nas.
Neće me nadvladati
vrata paklena.
Zahvaljujemo Ti,
Svemogući ovoga boja,
nismo tako loša mi
ekipa.
Silna su i slavna
dobročinstva Tvoja,
a ja nisam dostojna
niti Tvoga kipa.
1808 055
Nema komentara:
Objavi komentar