Ljubavi jedina na oceanima

Ljubavi jedina na ocenima

Od vrta moga činim nas obijeljenim grobovima,

samo Bogu svom se klanjaj i Njemu jedinome služi.

Samo da ručak, samo da pokop još zgotovim ja

pa idem polako za osvijetljenima što od moga pogleda su duži.

Nema se kamo drugamo dalje hoditi

od svoga mjesta na kojem se nađoh

kada dođe Gospodin ne bih li Mu se pokloniti,

barem ja, zaboravna i s malom lađom.

Spoznaješ, ali ne očekujem nikakve sablazni,

već odavno ja rekoh sotoni neka ide od nas

jer niti ne može ostati blizu, a da ga ne kazni

znatiželja. Za kamenje izmolit ću valjda spas.

I tako je to stvar našega Boga živa,

a nije na nama nego otresati sandale.

U neredu i u pokolj mornarica pliva,

uzalud im i zvijezde s neba što su pale.

Samo Bogu svome se klanjaj i Njemu jedinome služi,

ne priseži na ime nego Gospodarem ga nazovi.

Ili se ne kuni i ne priseži uopće ako te neka masa okruži;

preblizu su, preblizu sotoni svi grobovi ovi.

Kada te ljubim kao Marija, kao Ivan, kao Abraham,

ja u tebi sve nalazim što nemaju oni, gotovo nitko,

a za tebe sam kao za rijetko koga sasvim sigurna

jer je to stoga baš što je sotona nastradao pitko

između nas, i okolo nas.

Jer ne bijaše oni među nama, ne.

Samo je Ja Jesam naš spas

i nikakva ukazanja slavna, ni krunice.

1208 2025