Mir savjesti
Ne spominjući male
nevažne trenutke,
šećemo ozbiljnošću
pozvanih vitezova
na veliki ogled,
pred značajne lutke
po kojima padaju
pera sokolova.
Hodamo podalje, na
pristojnom razmaku,
onako kako
vitezovima i priliči,
spuštenih vezira, s
kopljima u pomaku
prema zemlji što na
oblake sliči.
Nestadoše
protivnici, ali još smo na megdanu,
još nam je krvca
uzavrela. Tek sada,
kada je sve opet
završilo u jednom danu,
predstoji najteža
bitka i budi se nada.
Nema pobjede ako
nema naravoučenija.
Ako nema iskrenoga
pokajanja,
nema opraštanja.
Srdaca uoklopljenija
pospremaju u sebe
sva pitanja.
Zatišje je. Sokolovi
odlaze u suton,
jedno pero pa drugo
s lutaka spada.
Doguravamo se,
zamahujemo šutom
i perje leti uokolo.
Koplje zemlju probada.
2008 2024
Nema komentara:
Objavi komentar