Obred priprave

Obred priprave

Ovako, iz daleka, opet sam ti stala nasuprot,

opet pratim ti kretnje, a stope same hode.

Uzdižem ruke, ali stojim kao usidreni brod

i ne mogu narediti srcu da nebo probode.

Dovoljno mi je, presretna sam ovako,

s ovim pogledom, i to besplatno uživam:

i na zidine se oslanjam kao žiće svako.

Tako i dobar oslonac dobivam.

Kretati mi je dalje, poći ću, samo da odredim

koliko mi je potrebno duhovne pripreme.

Što je priprave manje, to ja lakše te slijedim.

Predugo čekam, a brzo umire moje sjeme.

Dalje od ovoga kamenitoga, crvenkastoga tla

ne mogu više pasti jer se urušilo kamenje u rijeke,

zatvorilo mi pute i to sigurno nisam ona ja

koja bila je grešnica sretna. Nove bluda postelje meke

pripravlja sotona, sluga mu zla laž, okrutnija

nego ikada. Ne ljubim te, ne ljubim nikada

nego zamisliti neću grozote. Osupnutija

više sam od nevjerice, kada naiđe nada.

Ozbiljnosti moje kose iskušenja, lake kušnje.

Da nemam prozirne odore, niti primijetila ih ne bih,

toliko su nedodirljive i ne stvaraju ni šušnje,

niti znam upozorenja čuti, samo promatram crveni tepih

na koji kročiti moram. I zbrajam se, i ne nalazim

laži, toliko je blizu.

U neko grmlje gledam, ali tamo ne zalazim.

Na zidu neka slova u nizu. 0409 1059