Sjajnu zvijezdu vodilicu nosim ja na duši,
kod nje ćeš me sigurno pronaći.
Tamo ja sam, iza tvojih leđa.
Sve što bacaš iza sebe, na mene se svuda ruši,
naši svi su drumovi sve kraći,
bliži su nam snovi naših pređa.
Nostalgiju vijekom lako ti na sebi nosiš,
pregršt raznih zaziva i zadušnica
koje slažeš u svoje arhive.
Slatkim posvećenjem ti i vremenu prkosiš;
samo slažeš mnoštvo natuknica,
a ja njima plodim svoje njive.
Preko ramena ti pršte sjajne zvijezde,
a ponajveća pada mi u krilo.
Ja sam tebi mati koja čeka.
Iz njedara puštam da mi otkucaji jezde
prema nebu koje preda mnom se sakrilo.
Od repatice ja zvjezdana sam rijeka.
Nema komentara:
Objavi komentar