Odjeni mi crnu
vjenčanicu
Moje je oštećenje
trajno,
a moje milosrđe
još je u pojasu nevinosti
i uzalud kao da
čeka svoj dan.
Ja ću Tebi prići
bajno,
ostati s velikom
djevičanskom plodnosti
najdraži Tvoj
vjenčani san.
Ja Ti ovdje nemam
svoje ljude,
sve sam ih
primila koje mi darova
i sve ih
blagoslivljah,
ali mi je dosta
te igre i preljube.
Dosta mi je,
Gospodine, tolikih kvarova.
Ipak, ja samo
molitve odašiljah.
Podigni me sada
samo za sebe,
podigni me bilo
kako, kao prije ili nanovo.
Ja više nemam
snage primati puč.
Ostavi na trenutak
meni prisebe
da se iz ponora
dignem, makar jalovo,
samo da vidim
gdje Tvoja je luč.
Pusti me čekati u
ovom ponoru
da se bar malo
odmorim kraj Tebe
jer Ti si ovdje
jedini uz mene.
Reci, treba li
opet prkositi pomoru?
Treba li krenuti
klimavo od neke amebe,
propjevati
sanjarima od pjene?
Ogrni me plaštem
svoje nevinosti
da ne gledam više
u prošle daljine!
Ogradi mi vrtove
nebesima
Da Ti pokleknu
stare kosti
i da se posvete
od svoje divljine!
Samo me makni od
svih represimlja.
Ne ištem da me
uzmeš sa zemlje,
ne prestajem i ne
odustajem;
samo suzu moju
preuzmi
kao molitvu koja
blati podzemlje
da opet idem i ne
posustajem
nego mi staro
ruho oduzmi.
Daj mi vjenčanicu
crnu
da me ne vide u
svojoj tami,
da me prestanu
ciljati,
Ja svoje srce
obrnuh,
moje oko galami.
Neću se još
nasmijati.
3107 641
Nema komentara:
Objavi komentar