Slavlje u kostrijeti

Slavlje u kostrijeti

Za tebe još večeras nisam pripravna,

previše je jaka utrobe mi strašna stega

koju još do sada oćutila nisam. Izravna

mekoća koja gazi preko sedam brega

u meni se diči strašnom privrženošću

prema tvome oku iz kojega molba curi.

Ja sam tebi kazna svojom priženjenošću

kao proroku nad Izraelom koji juri

Majci po kaplju rosne molitve i blage.

U toj mekoj tvojoj  molitvenoj šutnji

samo praštanje i bol je. Jedine ti drage

samo spasenje je važno u našoj suputnji.

Nisam tebe ostavila, niti se okrenula

od čvrsta dlana na kojem ti sjajim:

od kada sam za tobom ja krenula,

sve žešća mi je želja da ne tajim

Krista našeg, da ga svima predam

jer je tolika mi popudbina tvoja

da ga nema kome ja je ne dam

i kome je ne nudi ljubav moja.

Nisam dušu izgubila u središtu tebe.

Nisam preljub tebi nosila na dar

nego sam od Boga okrenula sebe,

čežnjom silnom da milosti dam;

samo važno bijaše mi posvećenje,

ali tada navali sotona. Ja se predah,

sigurna u svoju sigurnost i viđenje

te sve stvari pred njega poredah.

Tako propade sotona u svom bezumlju,

ali osta na meni mali, laki grijeh.

Sjetih se oholosti što je čekala u zahumlju

već prije nego što mi zamre smijeh.

Nisam tebi nosila ni dara, niti svoga zbora

niti sam se brinula o svojoj duši.

Ti si bio usred važnog Božijeg razgovora

pa ja iščekivanjem svoje vrtove poruših.

Čiji posao su izgubljene ovce ovog Doma,

one koje žive s nadom, a već u raljama su, napola progutane?

Samo ja sam stigla i doživljela sloma, ali posvetila sam radom

jedno srve tvrdo da mu skinem gajtane.

Polegoh si kose, kostrijet moju imam već i novu

koju rijetko rabim i za slavlje još sam tu.

Pokajanjem sasvim propisnim završavam godinu ovu.

Prelijepa je bila jer ja častim dušu Emmanuelovu.

Drugačije ni ne znam,

put je svet po kojem kročim

i da vodi tebi, samo znam.

Ljubi me zbog boli koju bacam ti u oči.

2307  2218