Imam neka neriješena pitanja o ratu,
skliskim terenima i demonstracijama,
to je ono kada svakom Božjem svatu
opendreče silnim racijama
ili kada nenadano to topovsko meso
oživljava, uskrsava kao društvena rana.
Sve su sredili u svijetu uz expresso,
da će siromahu biti sreća prodana
i da će onda vladati kreteni.
I nastupe mi konvencije,
serviraju se ugovori rastepeni
koji nemaju esencije.
Kako ružno tada ja izgledam,
ne mogu se uklopiti,
nikako da sve poredam
pa me teže poklopiti.
Želim stvarati si zemlju u reali,
poslije ratova se to najbolje vidi
kad se dižu oni što su pali,
kad mi srce kaže: samo idi.
A kada ni ratova nema,
nema nikakvih opcija,
grobak pusti tada se priprema
kao uspavana promocija
svega blagostanja, mira.
Zar sam rođena za spavanje
ili stvarno sve me dira
jer mi priječe stvaranje.
Tada dobro dođu razni štrajkovi,
stvarne promjene se ištu.
Ratovima su posvećeni mi lajkovi,
mira nema na poprištu.
Dugo su me učili da sam nerealna,
sve dok nisam otkrila im beznađe.
Sada znam da čežnja jedina je stalna
i da ništa nema bez poštene svađe.
25.10.2014. 09:53
Nema komentara:
Objavi komentar