Možda morala sam poželjeti više,
možda tada ne bih Boga zadobila
nego samo gledala bih kako briše
sva ta lica koja sam zarobila;
bila tad bih stvarno unesrećena
i nikada za tebe ne bih doznala,
za te oči kojima sam posvećena
da bih ljubav baš ja spoznala.
Ljude loviš, mreža ti je prepuna.
Spremaš ovčice za uskrsenje
i nitko ne zna da te život prepunja,
da za svoje imaš ljude si krštenje,
toliko si preobilno sav u Njemu.
Čast je tvoja služiti Onome
koji tvoga srca ima vječnu temu
i zbog tebe dozvoljava prolome.
Meni korist velika je zato.
Što bih ja bez čovjeka Božjega?
Da ti ne vidiš u svemu zlato,
da li bih ja ikad saznala za Njega,
da li spoznala bih sve u svemu,
ljubav, život i, posebno, tebe;
da li imala bih ikada i mir i tremu,
da li uspjela bih izgubiti sebe?
04.09.2014. 20:48
Nema komentara:
Objavi komentar