Poslušna u Sodomi
Evo ga, stigoh u
onu zemlju,
ali ja noćas samo
slavim zaposlenike
koji prođoše na
svojim ispitima.
U svome još
istome prizemlju
slavim naše nove
zaređenike
i Boga kojem se
učiniše istima.
Primila sam noćas
nova nadahnuća,
sreću ja dijelim
veliku s tobom
jer za tebe znam.
Rođeni smo opet
u Gospodinu,
različitih svanuća;
ti mene spašavaš
grobom,
a ja propadam kao
laik proklet.
Zašto me ne
slušaš nego samo ja moram
služiti jednome
te istome,
ta, zašto smo
onda mi nasuprot?
Zar sumnjaš da
sam izišla iz tvojih dvora,
zar ne znaš da
sam usred Sodome
i da sam samo
bijedan lavokrot?
Tamo gdje gozba
caruje u smeću
po kojemu
iskopavam pravednike,
tamo se ne zna
kada je svetak
jer je to svaki
dan. Evo, palim svijeću,
iako to su samo
blještave slike.
One su najdraži
moj haljetak.
Zar se petkom za
nekoga meso kuha
koje se potom
izbacuje van
da bismo postali
dobri i poslušni?
To je dio tvoje
isposti i tvoga kruha.
Ja sam drugo,
obraćenik sam pozvan
koji živi od jada
i, od samoće kušnji.
Niti jedan nije
isti kao ja,
niti sam ja
slična nekome,
naročito nisam
slična tebi.
Meni se Djeva
nije ukazala
da bi stvarala
nove zakone,
ona mi daje
potvrde mojoj potrebi.
Nova je zemlja
već kažnjena duboko,
Ali to više nije
meni prioritet.
Sada samo radujem
se što te imam
i ljubim te
svojim darom i mukom,
uz najveći mogući
pijetet.
Ne vidi se, ali
tobom se prožimam.
Stoga i meni je
veliko slavlje
ovo koje ti nosiš
na ogrtaču.
U Kristu te čujem
ja sve
ono što je moje,
i zdravlje
i vjernost,
odanost istome maču.
I uvijek što
veliš, poslušam te.
0107 027
Nema komentara:
Objavi komentar